BBC: EU podeljena pred današnji samit, dnevni red samita "u rasulu"

Lideri EU se ne slažu o predlogu Nemačke i Francuske da se unesu izmene u Lisabonski ugovor. Cilj su oštrije kontrole zaduživanja.

Lideri EU sastaju su u Briselu kako bi usvojili strožija ograničenja za budžetski deficit i javni dug zemalja članica.

Zamišljeno je bilo da ta tačka dnevnog reda prođe bez većih problema, jer niko od evropskih lidera ne želi da im se ponovi situacija kada je grčka kriza pretila da ugrozi evro.

Međutim, Nemci i Francuzi zatražili su još oštrije mere za neposlušne članice, pa čak predlažu i izmene Lisabonskog ugovora.

Sve je počelo od Grčke, koja je ranije ove godine ostala bez para i zbog koje je u jednom trenutku bila ugrožena zajednička evropska valuta evro. Da joj se ne bi ponovila Grčka, Evropska unija želi da se zaštiti i usvoji novu regulativu o dozvoljenom dugu i budžetskom deficitu.

U tom pogledu su se, međutim, izdvojili francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemački kancelar Angela Merkel koji su za briselski samit pripremili poseban plan.

Dopisnik, BBC-a u Briselu DŽonti Blum kaže da je dnevni red samita "u rasulu".

"Svi su očekivali da sve bude jednostavno. Predsednik Evropskog Saveta Van Rompej trebalo da predstavi plan oko kojeg su se svi složili i čiji je cilj da evrozonu učini efikasnijom, bolje uređenom i koji bi sprečio zemlje da isuviše upadaju u dugove. Sve je to išlo glatko dok se prošle nedelje Merkel i Sarkozi nisu sastali i postigli dogovor koji je promenio unapred isplanirani dnevni red današnjeg samita".

Francusko-nemački sporazum čak predviđa i izmenu Lisabonskog ugovora za koji je bilo potrebno deset godina i mnogo muke da bude usvojen.

Namere Angele Merkel i Nikole Sarkozija su, javlja DŽonti Blum, pojedine evropske lidere razbesnele ali i uplašile.

"Ono što pomenuto dvoje predlažu jeste da bi zemlja članica koja prekrši stroga pravila o sumi koju je moguće pozajmiti u okviru evrozone, mogla da izgubi čak i pravo glasa. To bi bila vrlo drastična mera. Nemačka zauzvrat, izdvaja svoje pare i želi strožiju regulativu kako bi se zaštitila u budućnosti. Zbog toga zahteva izmenu Lisabonskog ugovora što za mnoge druge, pak, predstavlja pravi užas, jer je malo onih koji žele da se ponovo otvori ta Pandorina kutija", kaže DŽonti Blum.

Ponavljanje mučnog procesa sa usvajanjem, ovog puta sa menjanjem Lisabonskog ugovora, ne želi ni Nemačka.

U Berlinu se nadaju da bi ovoga puta sve moglo da se završi ubrzanim postupkom s obzirom na nemačka izdvajanja za evrozonu.

Nemački kancelar, Angela Merkel, je govoreći pred nacionalnim parlamentom u sredu poručila da će pozvati svoje kolege unutar EU da prihvate izmene Lisabonskog ugovora, jer neodrživi dugovi predstavljaju najveću pretnju po evrozonu.

Ideja o menjanju Lisabonskog ugovora, međutim, izazvala je bes kod Holanđana, Finaca i Iraca koji su dva puta izlazili na referendum zbog toga.

Idejom nisu oduševljeni ni u Britaniji. Ali kako Britanija nije članica evrozone, određeni član Lisabonskog ugovora joj, baš kao i Danskoj, dozvoljava da bude izuzeta od sankcija koje se odnose na 16 članica čija je zajednička valuta evro.

(BBC)